Bertrand Rasel Istorija Zapadne Filozofije Pdf 23

nastaju sredinom XIX stolea; drugim reima, filozofija se moeodrediti i kao nauka, ali u tom sluaju ona je (a) fundamentalnanauka, jer time to postavlja pitanje o poelu, ona pita za poslednjene-empirijske temelje, za temelj sveg empirijskog; ona moe bitiodreena i kao (b) univerzalna nauka budui da ne posmatra svetiskustva pod samo jednim uglom, voena samo jednom odreenom metodom,ve to ini celovito, i pitajui za mogunosti iskustvene stvarnosti ucelini, ona je univerzalna a ne neka posebna nauka; konano,filozofiju moe biti shvaena i kao (c) kritika nauka, kaouniverzalna kritika koja svoje mnenje i sliku sveta podvrgavasuenju. Filozofija je na taj nain kritika ideologije, religije,nauke, tehnologije, drutva; ona se bori protiv svakog nekritikogdogmatizma i u drutvu preuzima prosvetljujuu funkciju pa nijenimalo sluajno to i oni koji se njom ne bave vole da se na njupozivaju, spremni da je, ako je potrebno, i zloupotrebe. Ovajkratak pregled filozofskih uenja niza mislilaca koji su svojimdelom na odluujui nain odredili tok i sudbinu istorije filozofijetrebalo bi da pokae kako od samih poetaka filozofije postoji nizpitanja koja ni nakon niza vekova nisu izgubila svoj znaaj, buduida govorei o njima sve vreme govorimo o sebi i svom mestu u svetu.Postaviti pitanje o sebi i smislu svog opstanka u svetu ne moemo ada nemamo u vidu i neke od odgovora na pitanje: ta je poelo, ta jeuzrok, ta je bivstvujue kao bivstvujue ukoliko ono bivstvuje, jernai emo se u situaciji da se zapitamo da li se uopte moe postavitipitanje bivstvovanja ako je problematian kako njegov smisao tako isamo postavljanje pitanja njegovog smisla. Bilo bi odviejednostavno rei kako je istorija filozofije istorija razliitihodgovora na ista pitanja koja ovek sebi postavlja tokom itaveistorije, jer danas jednako malo znamo i ta je to istorija; modaemo doi do zakljuka da

Heraklitu se pripisuje spis O prirodi koji je navodno imao tridela: O kosmosu, Politika i Teologija i koji je on, po predanjuostavio u Artemidinom hramu potrudivi se da ga nejasno napie kakobi mu mogli pristupiti samo sposobni ljudi i kako ne bi bio lakopreziran od prostog naroda (Diels, 22 A 1). Dok je Teofrast smatraoda je Heraklitov spis teko razumljiv zbog njegovog melanholinogkaraktera, Sokrat je navodno rekao Euripidu: "Ono to sam razumeoizvrsno je; a mislim da je tako i ono to nisam razumeo: samo je zato potreban delski ronilac kako bi se dolo da njegovog dna". Usvakom sluaju, spis koji je do nas doao u fragmentima izazivao jenedoumice ve u antiko vreme. Danas ne znamo ni oblik u kome ga jeHeraklit pisao; da li ga je pisao u aforizmima, ili su sauvanifragmenti samo delii teksta koji su kod savremenika izazivalinajvie sporova. U ovom drugom sluaju, ako je tano da su do nas dolasamo ona mesta koja nisu bila predmet opteg slaganja (a tako jeizgledala i sa veinom fragmenata presokratovaca), istorijafilozofije presokratovaca bila je u najveoj meri istorija"pogrenih" mesta, istorija onog to je vodilo u sumnju, a van naegdomaaja ostaje sve ono u emu je postojala opta saglasnost. Konano,moda je ta Heraklitova tajanstvenost posledica neke udne meavineapstraktnog i konkretnog, neposrednog i simbolikog; moda to nijeneka namerna tajanstvenost ve se javlja kao posledica njegovogslikovnog miljenja koje mi uporno pretaemo u pojmove. Heraklit nijebio u mogunosti da misli koja stremi apstrakciji nae uvek iadekvatnu formu; zato kod njega nalazimo i sveani sveteniki ton kaoi onaj retoriki, s mnogo slika koje su izraz velianstvenefantazije. Ako se poe od toga da vatra/kretanje jeste poelo svihstvari, moglo bi se pomisliti da je Heraklit samo na mesto jednogpoela (voda, vazduh, apeiron) stavio drugo, no nije 2b1af7f3a8